Internodij

Ne želim ništa, htio sam te nešto pitati za info jer nisam već dugo u toj branši, a nešto ću trebati raditi, ali ne treba hvala. Zašto bi bili ljudi jedni prema drugima, bolje je kad se svi mrzimo. Ćao-zdravo, uživaj.

A nije ni tebi lako, vidim. Nego, de mi reci, jesi još predstavnik u medicinskoj branši?

To je meni problem jer sve pokušavam shvatiti logično i racionalno. Jer zašto bi netko radio nešto što nije takvo.

Ja jesam čudak, ali stvarno ne kužim zašto bih ovo izmislio? Nisam mislio da ovo netko neće smatrati istinom. Nisam doduše ni mislio da će više od 3 osobe vidjeti post. Meni nikakva korist da izmišljam, samo se ventam ovdje. Ali ovo mi je zanimljivo kao sociološki moment da je prva pomisao da lažem.

Rekao sam da on ne zna da je šala, jer je došao kući i to ispričao kao događaj koji mu eto nije baš jasan. Pa sam pitao malo druge roditelje jesu njima šta djeca rekla i svi da je bilo tako i naveliko se zgražaju. Samo ne bi nitko ništa naglas rekao, jer selo.

Ovaj prijedlog stavljam u razmatranje. Čini mi se dobar potez.

Da bar je.

Supruga (nastavnica koja radi u osnovnoj školi) je rekla svojima i tamo se svi zgražaju. Mene je zato pedagoginja kasnije zvala teefonom i isprdala me da kakvi smo mi to ljudi ako ne može bit malo šale na nastavi. Proučili sve s inspekcijom. Sve će se odmah saznati ovdje.

Obzirom da nema posljedica znači svaki nastavnik može što hoće. Ali ako je tako onda mogu i ja što hoću. Baš bih mogao isprobati reći neke stvari o stručnoj službi i školi, a ako bude problema, ma samo sam se šalio.

Tako i ja mislim, ali škola kaže da sam protiv šale na nastavi. A i ovdje se tvrdi da lažem. Oh well.

A sestro, ti me nikad nisi voljela, još iz doba tvitera, ali ovo što kažem je potpuna istina i sam nastavnik je potvrdio da je to rekao, ali bilo je u šali, nije on to ozbiljno mislio.

On se malo i sekira koliko mi, ali super primjer im daju za život. Vrijediš samo ako imaš bling-bling.

Bio upravo kod pedagoginje. Njen komentar je: ma on vam se samo šalio, pa jel´ vi znate šta djeca kažu jedni drugima? I ispratila me iz škole.

Ne smiješ ništa reći protiv. Prije ću ja najebati nego ona. A znaš tko mi je u susjedstvu.

A-ha.

Ova škola ima odličan "track record" za ovakve stvari.

Točno to. Tko pokaže iPhone upiše mu 5.

Vidiš, malo je nezgodno, jer je to sin od ravnateljice. A kad je prošli put jedan mali napao našeg sina, otkinuo mu i razbio sat s ruke onda smo mi bili krivi, jer eto imamo nešto protiv njene škole.

Golfić.

Eto, tko nas jebe što nismo bogataši ili se bar ne preseravamo. Naš grijeh je tim veći što pokušavamo paziti i smanjiti screen time.

Ozbiljan k´o infarkt.

Tako je meni već 4 godine.

Nije.

Evo jučer je nastavnik informatike dao petice svim učenicima koji posjeduju iPhone. Drugi ništa. Sreća ovi sa Xiomijima nisu dobili jedinice. Stvarno više ne znam šta raditi s tom školom. Primarna mi je briga da će se osvećivati na potomcima za svaku frku koju dignem, a svi drugi šute.

Da, opekela da kažem, kad sam krive žice dirao kod spajanja utičnice.

Radim od kuće.

Oni: blago tebi, ti si uvijek kod kuće.

Ja: ja sam uvijek na poslu.

Nemoj davat Dečaku ideje za pjesme.

Da znaš druže.

Zaboravio sam uslikati kiseli kupus. Živote robijo.

Ima nas još.