na žalost, bilo je samo pitanje trenutka...
i da, naravno...
smrt fasizmu, živeo partizan...
Ima jedan narodni izraz: mače kad mu dođe da mu otkinu glavu ono ode pa se usere u naćve.
Ovaj je bas rešio da istera na ulicu sve studente i dobar deo srednjoškolaca, mašala.
Životni izazovi mogu da nam utiču na ponašanje, ne i na moralni kompas, u suprotnom taj kompas nije ni bio podešen kako valja.
Iskakala sam iz jedanaestice, jebo me dan, demencijo eve me.
Zašto vam ovo pričam. Zato jer su me isti batinaši, posle 2 godine pretnji i mekih pogleda u oktobru 2000. na hodnicima Studenjaka skrušeno (i bezuspešno) pozdravljali. Zato jer se imena profesorke koja je zauzela tuđe mesto niko ne seća.
Oni su svi beznačjni.
Samo su deca koja se bune važna.
Možda najupečatljiviji događaj, mada u arhivi Vremena postoji i slika kako iskačem kroz prozor desetke, bio je izlazak studenata sve 4 godine svetske pored katedre žene koja je preuzela mesto Vladete Jankovića pošto joj upućeno pitanje kako vas nije sramota da stojite na mestu našeg profesora.
U tih 5 meseci, pretili su nam obaranjem godine, ukidanjem katedre i premeštanjem na druge, tukli nas, fizički izbacivali iz zgrade, legitimisali, doba ozbiljnog radikakskog i julovskog divljanja u osvit bombardovanja, batinaši mahom bili iz državnih studentskih organizacija, tj. domske komšije.
1998. učestvovala sam u organizaciji blokade Filološkog od prvog u oktobru '98. do poslednjeg dana, u februaru 1999. Blokada je okončana ispunjenjem svih zahteva. Dekan je smenjen, sve odluke o reorganizaciji poništene, profesori vraćeni na posao.
Imam ih i ja. Iste kao i on. Biti mračan je posledica okolnosti, biti gnjida je lični izbor.
Komšija još nije pronađen. A meni na pameti kako sam mislila da je najveći baksuz u ulazu jer se nikad nije javljao kad mu nazoveš dobar dan. Jednom to kažem pred Mikijem, a on zagranut: mama, pa on je gluv, aparat nosi, ne čuje te.
Deca su nam bolji ljudi.
Sveukupno, ne još dovoljno. Inače se ne bismo ovde propitivali.
Ova deca me emotivno raznose. Samo da ih ne razočaramo opet.
Nemam više kapaciteta za parole, priče, analize. Šta mogu i koliko mogu na ulici, to je.
#Cerak #nestaliSrbija
Komšija iz ulaza, oštećenog sluha, molim podelite, obaveste policiju ako ga vidite.
Gledam ovo iz Gruzije, i iskreno, jedino me vodenih topova strah, ja toliko mrzim hladnu vodu, visoko drugo mesto posle zubarske stolice.
Novi Sad, ljudi
Novi Sad, danas.
Deca su ukras sveta.
Bravo za učenike Karlovačke gimnazije! ❤️✊
A možda još više vole kad im kažeš da je nešto zabranjeno, ili da ih je neko naterao... Ne umeju oni da hendlaju slobodnomisleće, ne može gamad da se setuje na ta podešavanja.
www.youtube.com/watch?v=AWGL... i muzika ....
Iskreno, mislila sam da više nema kapaciteta da zatrpava postojeća sranja sranjima na Kosovu, kad ono...
Mada mislim da to više nikog ne zanima.
Odložen koncert, basista bolestan
Super je što vrše pritisak na profesore koji su izveli đake na 15 min, samo će dobiti kontraefekat, poznato je naime da đaci najviše vole obustave nastave.
Danas na programu primena Pitagorine teoreme, usisavanje i koncert povodom 30 godina postojanja Six Pack-a, mojih zemljaka i komšija.
Jebote, mojima bila 28. Zaboravila sam.
Kaže Mihailo, video sam na tik toku dobro pitanje, kad će biti black Friday za one skupe lekove koje roditelji ne mogu da kupe za teško bolesnu decu...
Neće biti tu sutra, od ponedeljka. Ja odnela vodu, sok, cigare, pite, voće, slatkiše, rekli top.
