Стефан Јањић

Јако ме узрујава кад РТС на једвите јаде уради нешто уз минимум минимума професионализма, па људи крену да хајпују "Опааа, кренуо и РТС, видиш како се може"

РТС је непоправљив и нема му спаса, не треба ни трунку наде полагати у њега

Данас су студентима ФФ УНС помињане ”дисциплинске мере”. Сећам се себе у њиховим годинама и сигуран сам да би неке од тих тактика застрашивања утицале на мене, али на њих не. Тако фино умеју да препознају булшит, да прецизно и паметно формулишу за шта се залажу... Мало је рећи да сам фасциниран.

Био сам сад да посетим своје студенте, данас они држе наставу ❤️

Ооо колико сам само поносан!

Иако је то најмањи проблем у вези са њим, Вучић је бескрајно досадан, све у мени умире од те количине чемерлука, недостатка било каквог духа и смисла за хумор.

Ситуација је оваква: речи „дискурс“ и „наратив“ су се толико потрошиле да се трудим да их избегавам чак и на предмету који се зове Критичка анализа медијског дискурса.

Многи би ми романи били далеко дражи да су се аутори ослободили притиска да мора да се деси нешто епохално. Заиста не мора: живот је најчешће предвидљив, враћамо се изнова на почетну тачку, не убијамо се и не убијамо, а сутра одлазимо на исти посао. Уверљивост ми је дража од било ког заплета

Узео сам ово као пример за часове анализе дискурса, да бар неку сврху има.

ФДУ солидаран, директан и конкретан, а мој факултет објављује да је ћелија основна јединица грађе и функције свих живих бића

Прилику да преведем ову књигу добио сам због текста који сам написао о њој, још пре него што је објављено енглеско издање. Ако вас занима више: www.facebook.com/share/p/15eN...

🟧 exulansis: склоност да дигнеш руке од препричавања свог искуства, јер људи нису у стању да се повежу с њим; тиме допушташ искуству да се удаљи, све док не постане готово митско, док се не изгуби у тумарањима кроз маглу, не тражећи више ни дома ни крова над главом

🟧 licotic: узбуђење док пријатељу представљаш нешто што је по твом мишљењу задивљујуће: албум, ресторан, серију; то те наводи да непрестано посматраш његово лице, ишчекујући налет усхићења, само да би се згрозио кад откријеш све мане дȅла које баш сада, пред тим пријатељем, премијерно исијавају

🟧 elsewise: погођеност необичношћу туђих домова, који миришу и изгледају толико другачије од твог; видиш детаље нечијег интимног простора, уочаваш нечије малене дневне ритуале, начин на који су посложене ствари, урамљене фотографије људи које никада нећеш упознати

🟧 dès vu: свест о томе да ће овај тренутак једном постати успомена

🟧 énouement: горко-слатки укус који се јавља кад пристигнеш у будућност и откријеш како су се ствари одиграле, али не можеш то сазнање да дојавиш себи из прошлости

Преводим ову збирку малих, деликатних туга, које најчешће задржимо за себе. Џон Кениг им је смислио имена и скупио их на једно место.

Превод излази на пролеће

Престао сам да твитујем пре више од четири године, јер сам у намери да будем забаван (коме, питам се?) повредио једну особу која то ничим није заслужила. Схватио сам да Твитер извлачи најгоре из мене, пресекао и завршио с твитовањем. Можда је време за нов, здрав почетак?